Како да разликујемо учествовање из придевника?
Способност да се разликује учешће из придевног предметаилуструје пртљаг човјековог знања у области руског језика. Ово се посебно односи на писани говор. Ако не правилно одредите који део говора испред вас, можете направити грешке и погрешно тумачити идеју саговорнику. Стога ћемо вам рећи како да разликујете учествовање са придевника како бисте правилно изразили своје мисли.
Припадник је независни део говора,која означава особину објекта, његову квалитету и квалитет. Он одговара на питања "Који?", "Чији?", "Шта?". Класификован је по категоријама, нагиби према случају, варира по броју и роду. Реченица је и дефиниција и предикат.
Прихајање је глаголска форма која имазнакови и глагола и придевника. Одговарајући на питања "Шта?", "Шта то ради?", "Шта је било?", "Шта сте урадили?", "Шта се ради?", "Шта је учињено?". Означава особину субјекта путем акције, нагиње над случајевима, промјенама у бројевима и родовима, као придјевима. Ова реченица служи као дефиниција.
Као што видимо, учешће и придевник имају многе заједничке карактеристике. Међутим, постоје знакови који помажу у разликовању ових делова говора једни од других:
-
Причешће више указује на ефекат објекта него на његов квалитет.
Беаутифул (адј.) - украшавање (прицх - онај који декорира)
-
Прихватање заједно са учешћем у трговини (зависне речи) је увек одвојено, ако стоји после именице на коме зависи.
Сунце, сјајно у пролеће, већ је било високо.
-
Општина има привремену форму садашњих и прошлих времена, стварног ("читања") и пасивног ("читања") залога, као глагола. Припадник нема времена и нема сигурности.
Чисто (адј.) - брушено (патња, случајно, прошло време), чишћење (активно, тренутно време.).
-
Припадник нема понављање (присуство повратног суфикса -иа, (-с)), у учешћу може бити:
Посматрајте (гл.) - примећени (прицх), шетати (гл.) - шетња (прич).
-
Општина, као глагол, има савршен и несавршен изглед, чији придев нема:
Завршено (савршен тип), завршава (нонсинг).
-
Један од најочигледнијих знакова учесника су њихови препознатљиви суфикси, чији придеви немају:
- -асцх - (- ас-): зависно, дисање;
- -хоро - (-сусцх-): писање, таљење;
- -им-: видљиво, чујно;
- -ем - (- ом-): читљив, вођен;
- -нн-: посејана, увређена;
- -енне - (- ионне-): одрастао, волео.
Овим критеријумима се може разумјети како се разликује учешће из придјевача.