Како правилно говорити "позиви"?

Писани говор није само тачанупотреба речи, али исправно изговарање речи. Многе речи на руском изазивају потешкоће у исказивању стреса. На пример, како правилно говорити "позиви"? врло често се ова реч изговара са нагласком на првом слогу: звонит. Међутим, истина је да се ова реч и његови деривати изговарају само акцентом на другом слогу: звоњење, звоњење, звоњење. То је изговор који се сматра тачним и компетентним. А ова изјава о стресу објашњава се правилом ортоепије.

На руском језику постоји група глагола,завршавајући у -ит-у, у којој стрес остаје фиксиран у свим личним облицима, односно, пада на крај. Ова група укључује глагол "за позивање". Због тога се лични облици датог глагола изговарају нагласком на последњи слог (чешће - крај):

прстен (недефинисан облик);
звоно (1 литар, јединични час);
звоно (2 литра, јединица сата);
звоњење (3 литре, јединица сата);
звоно (1 литар, плурална сата);
прстен (2 литра, плурална сата);
звоно (3 литре, плурална сата).

Понекад у литератури можете пронаћи поетске текстове у којима се реч "прстенови" изговара са нагласком на први слог. На пример:

Нежно под тресењем анђеоских крила / Назовите крижеве бесмртних гробова (С. Иесенин). Овакви случајеви објашњавају се особеностима шифрирања или карактеристикама говора (употреба дијалектизама) аутора.

Постоји и мишљење да глагол "звони"нагласак на последњем слогу се изговара само у оним случајевима када је у питању телефонски позив. Ово је погрешно мишљење. Није битно у ком контексту се ова реч користи, нагласак је увек на последњем слогу. Изузетак је само добијена реч "звоњење".

Дакле, према нормама савременог руског књижевног језика, тачно је рећи "звоњење":